Zakon je zakon

Stigao je dopis iz ministarstva:

Svi zaposleni , u narednih par godina moraju da pohadjaju izvesne seminare u sluzbi strucnog usavrsavanja.

Vest je unela neverovatnu svezinu, u vec zastarelu tematiku : gripa, konstatnih raspusta, audicija, zamrznutih plata I takmicenja, pa su se dileme I misljenja tipa: ”treba, ne treba, ja idem, ja ne idem.. opet nas pljackaju, itd. ”, mogla cuti na svakom koraku.

….
Subota ujutru, sneg veje i vecina nas ne zna - gde je.

Kurs ce trajati 16 sati I ucicemo: “Plesne igre u instrumentalnoj muzici”. Ne da sviramo, vec da - igramo.

Kolektivno:

-Salite se??-
…
Otvaraju se vrata I ulazi drazesna balerina, u haljinici, sa nekih pedesetak kilograma , koja nam u vestim skokovima gazele, otkriva cari: menueta, tarantele, valcera, gavote..
Vecina kolektiva su ljudi u godinama, a ostatak nas “mladjih” , jos uvek se oporavlja od petka uvece. Skacuci, satima, u cizmama I planinarskim cipelama, bezuspesno pokusavamo da uhvatimo korake gracioznog menueta.
…
-A sada -Sicilijana!
-Auuuu…pa cime smo to zasluzili??
…
Osam sati kompletnog haosa I jos osam - smeha do suza- bilans su strucnog usavrsavanja.

Neverovatno je, da nesto sto toliko promasuje svoju prvobitnu namenu , pogadja u centar necega –sto nismo bili u stanju ni da naslutimo, pa se tako , u kisni I sumorni ponedeljak ujutru, pozdravismo svi sa osmehom i skokom- u duhu Sicilijane.
….

Konacno svezi, orni I usavrseni.