Sta sve moze da se (ne)desi..

"Tridesete su godine u kojima se proverava da li su naša, ali ne i samo naša očekivanja ispunjena. Ispunjenost očekivanja zavisi od toga koliko smo tokom svesrdnog prikupljanja godina bili realni u proceni svojih kapaciteta, moći, ambicija, okolnosti, prilagođenosti ili buntovnosti (sa razlogom ili bez njega), ali i toga kako su nas i zašto drugi videli u nekim ulogama ili ne"...Bla, bla..

.....

Umesto spiska zivotne kupovine, vise sam inspirisana bilansom-svega nekupljenog.

.....

Nakon nekoliko- bogom danih , slucajnih i zanimljivih -susreta, uspesno je eliminisan svaki pokusaj izgradnje partnerskog odnosa.

(Ili je bilo previse ili je I suvise falilo; Ili mi se igrao bagminton, kada se drugima vodila ljubav; Ili mi se setalo kada se drugima lezalo; ili mi se pricalo o “smislu I ciljevima” , kada su drugi uzivali u prepustanju).

Sa jos dvoje “razumnih”, napravila prvu I poslednju zurku u zivotu- za 130 ljudi.

Krecila I obnavljala stan nakon tog “eeeextra!!!” dogadjaja- takodje poslednji put.

Obisla nekih, 300 krugova oko Ade sa biciklom I rolerima.

Naucila sve jednosmerne ulice u kraju.

Propusila - tri puta.

Premestila nekoliko slika I tri lampe- desetak puta, vrativsi ih na kraju u prvobitan polozaj.

Kupila 4 para istih cipela, 2 para istih sandala i osisala se 5 puta-identicno.

Povecala izdrzljivost u svakodnevnom konzumiranju alkohola:sa jedne case, na dve I po do tri.

Od te “trece” , povracala kroz prozor svoje sobe- dodatnih desetak puta.

Postala tolerantna po pitanju: “navracanja”ljudi, papuca na sred sobe, prljavstine, ljudskih uverenja, navika, razmisljanja, ciljeva... I beskrajnih razlicitosti, sa nacelom “Zivi I pusti druge da zive”.

I dalje zadrzala otpor prema nacelu: “Zivi, kako svi zivimo ili kako mislimo da bi trebala da zivis”.

Prestala da sviram.

Uspela da inspirisem I aktiviram nekoliko ucenika-u meri u kojoj samu sebe- nikada nisam.

Otisla na letovanje u jedinu zemlju u koju nikada nisam zelela da odem- u Egipat.

Zaljubila se- jedan I po put.

Uspesno(sa nekih- hiljadu posledica) sakrila zaljubljenost.

Ostala da zivim u stanu koji mi “prija”, sa kirijom koja je za simbolicnih 100 evra veca od moje plate.

Ubedila sebe, da je sve moralo biti- bas tako.

......

"Ludilo nije u odsustvu razuma, vec u logici unetoj u nemoguce”.

Luft

Ucenje je otklanjanje suvisnog, a ne dodavanje novog.

Paradoks.

Paradoks, jer sam zivot je - konstantna potreba za dodavanjem i sirenjem.Sirenjem apetita, stomaka, zahteva, informacija, ocekivanja, kapitala, priznanja, teritorije, ugleda.

Takvo sirenje, nalik je balonu, u koji iz sve snage duvamo.Niko ne zna, niti se pita- zasto toliko duvamo? I dokle bi duvali?-a ipak, svi mi - neprekidno, duvamo.Do pucanja.

Koje je neizbezno.


....

Prosiri se, ali tek toliko, da oduzmes tezinu balonu, cija je jedina svrha - da poleti.

Kompromis

Svuda, uvek, znalacki, teatralno, plemenito, lazno , apstraktno, bojazljivo i neprekidno je- ljudsko pozivanje na kompromis.


Dovoljno je da se odreknem sopstvene zelje , a zajedno sa mnom i ti svoje i da relativno lako dobijemo nesto sto niko od nas nije zeleo- po imenu-kompromis.


Kompromis je vestacko tlo, gde u neprirodnim uslovima podizemo gradove na temeljima licnih odricanja.


Preostaje nam jos samo, da takav prostor i zavolimo.

....


Ili porusimo.


"Moja je velika greska,to sto sam jednog dana prestao biti uporan u svom individualizmu, prestao u njega verovati i poslusao drugoga, sto sam prestao verovati da sam u pravu sto tako zivim.

Sto sam posumnjao u sebe"