Enough?

Za

Vrtoglavi

Sunovrat u

Izvesnost

Jedno

“Ne!”

Bilo bi

Sasvim

Dovoljno

....

Ali

Krilata

Neizvesnost

Zivi

I

Bez

Icega

08 - All I Do Is Dream Of You.mp3

Warum?

“Moj otac, zaista je voleo red.Ali kako je on zamisljao red? Mislio je:ako su knjige pedantno poredjane na polici, ako vojnici stoje mirno, ako se ulice seku pod pravim uglom, onda na ovom svetu vlada red I treba uciniti sve da se taj red sacuva. Budala!Na ovom svetu nista nije u redu. Uzalud sam to pokusavao da mu objasnim".
…

Dve case, sasvim su dovoljne za nadahnutu iskrenost- svima nepotrebnu.Suzdrzavam se, gledam, procenjujem-citavih par sekundi - a onda iznenada:


-Vi ste covek duznosti. Korektni ste, precizni, odgovorni, dosledni.Imate bezbroj kvaliteta, ali zaboga, zasto se bavite umetnoscu?!

…

Tu je bio kraj nasem prijateljstvu I saradnji.

Ili..

Poverovati u zabludu, koliko god se to cinilo ne eticki- veliki je uspeh.

“ Ni jedna vera, ne moze promeniti svet I ni jedna cinjenica ne moze opovrgnuti veru”.

...

-Divno sto svirali!

...

Sviranje je bilo prepuno: nepravilnosti, proizvoljnosti, neusaglasenosti, panike, nedovoljnog slusanja.

..

AlI sta je vaznije:

Osmeh na tudjem licu, zbog iluzije, nerazmisljanja I neupucenosti,

Ili

Surova samokriticnost, u sluzbi logike I autenticnosti?

Glasam za prvo.

Od sada.

...

" Prvi korak duha je da razlikuje ono što je istinito od onoga što je lažno. (...)
Ja bih dodao da je drugi korak duha da shvati kako mu ovo razlikovanje malo koristi u životu, čak mu život otežava"

Jutro

Ustani,
Sunce je.


Zidovi medju kojima si,
Celu noc
Odzvanjao,
Udarajuci-
Kao zalutali leptir,
O sijalicu,
Vlastite zudnje
- nestali su.

U krug prevrcuci,
Sebe,
Jastuk I citav svet,
Kupao si se u vlastitom znoju,
Satima..
Dok je u novembarskoj izmaglici
Beogradskih ulica,
mirisalo prvo jutarnje pecivo.

...

Shvatas li apsurd?

-Da, ali..
…

-Bez-ali,

Sunce je
Ustani.

...

Setam po Dorcolu

I sutiram kestenje

Dok jesen promice

Ulicama.


Tvoj osmeh

Na trenutak

Prodje kroz mene,

Trajno

Zasenivsi,

Sve

I to vise nisu koraci,

Vec vijugav let,

Predelima

vlastitog ludila.


Lavina uzaludnosti

Kotrlja se

Zajedno sa mnom

Dok umesto tvoje ruke

Drzim nekakve idiotske prizore

I sutiram kestenje


Kao Sizif - u ravnici.

Menu

Porodica.

Ta odskocna daska I veciti kamen spoticanja.Nikad sasvim na zemlji I nikad dovoljno - nad njom.

Formalnosti, pristojnosti, obziri, vesto postavljen sto I pribor, pod pravim uglom medjusobnih kompromisa.Podigavsi poklopac, sta zapravo spremamo jedni drugima, zacinjuci, selektujuci, prosipajuci, dodajuci?

Na zivotnom meniju su:

- Kontrola
- Nepoverenje
- Kritika
- Lekcije iz “razumnog ponasanja”
- Grcevit zagrljaj I poljubac , ali samo pod uslovom , das u svi kriterijumi razumnog I civilizovanog ponasanja-ispunjeni.

Za dezert:

-Sve sto je preostalo, moze se: vesto, brizno I simetricno upakovano-poneti sa sobom kuci, za ostatak zivota.

Bon apetit!

"Rec o lepoti"

“ Onaj ko tezi neznanju, tone u veliku tamu.
Ko tezi znanju, tone u jos vecu tamu’’.
…
-Slatko !
-Raduj se!
-Igraj!
-Naljuti se!!
-Svecano…

Toliko o karakterizaciji I “ emotivnom bogatstvu “ jednog muzickog dela.

Ili :
- Sve se mora jako dobro osmisliti!(sa decidnim i ozbiljnim izrazom, ali bez ikakave konkretne informacije :Sta tacno i kako)?
- Ajde, misli malo ! (O cemu ?)
- Lepo.Vrlo muzikalno. (Sta je u muzici tacno- nemuzikalno ?)

I za kraj vrhunsko:
- Idemo, jos jednom ! (Mozemo i 10 puta, ali sta ce se desiti ??)

Tih par reci i recenica koje dopiru sa strane dok pratim na probama, oznacavaju momenat, kada se svaka zelja za kreativnoscu- brzinom svetlosti-preokrene u potpuno razocarenje.
Pogled koji tada nastaje, mesavina je: neverice, ocekivanja (ocigledno) nemoguceg , besa i na kraju definitivnog- razocarenja.

…ali nastavljam da sviram, dok izmedju nota, muzike I stavova u mojoj glavi bruji citav kosmos upitnosti:

Cutati ?Ignorisati ? Nastaviti ?Boriti se?Nametnuti se ?Biti diplomata?

Na kraju krajeva-ovo je samo posao od-do, sa odredjenom kolicinom novca nakon svakih mesec dana. Treba li ga osmisljavati ?Siromasiti ?Korigovati?
Ne razmisljaj. Sviraj!

I na kraju - kome je to uopste vazno- izvan ova cetiri zida?
Sviraj!Ne razmisljaj!
Mada, ako krenemo od toga da svako radi najbolje sto moze(da li je bas tako?)I onako kako je I sam ucen-dolazimo opet u mat poziciju , jer najbolje u datom vremenu , nije zatvorena kategorija, vec nesto sto iziskuje dalje stremljenje, pa bili mi makar I u potpunom mraku!
…
“Obim moći naše inteligencije, uvek se može definisati kao granica naših nemoći. Granica između kopna i vode pripada i zemlji i moru podjednako. Granica između spoznaje i tajne zajednička je. Ono do čega smo dospeli određuje i sve do čega nismo stigli.
Niža objektivna stvarnost mora biti savladana da bi ustupila mesto jednoj višoj – subjektivnoj.
Dodajem da je ova subjektivna stvarnost višeg reda isključivo u umetnosti”.
….
- Ivana?
- Mmm?
- Jesi li dobro? Delujes odsutno?
- Mislim da nikada nisam bila prisutnija.
- Opet filozofiras.Ajde, sviramo!!

….
Pa ti sad « kreiraj « do mile volje…

Basara

“Hocu da preteknem vreme.Da ga opisem pre nego sto stigne do odredjenog vremena I tada mu nece preostati nista nego da bude onakvo kakvo sam ga ja u bozanskom nadahnucu odredio da bude”.

...

Cesto, kada se govori o: inicijativi, aktivnom ucescu u sopstvenom ili tudjem zivotu (neprekidno i svuda), borbenosti( sa velikim entuzijazmom I divljenjem) - padne mi na pamet, gore pomenuta recenica.

Uvek mi se cinilo, da se zivot , mnogo vise svodi na pravilno osluskivanje sebe I drugih, nego na - zamor vlastitog i neprekidnog govora.


“...Jer nisi ti taj koji se kreces nego se put I Zemlja okrecu, a ti stojis u mestu I odrzavas ravnotezu”.

.....


Ne znam za vecu inicijativu.

A.B.

"..Gillian played me a song
I was so tired
then the music caressed my skin
just like when someone finally holds you and you can give in
this you’ve been avoiding
you think you’ll fall apart but it’s just that new start.."

Sta sve moze da se (ne)desi..

"Tridesete su godine u kojima se proverava da li su naša, ali ne i samo naša očekivanja ispunjena. Ispunjenost očekivanja zavisi od toga koliko smo tokom svesrdnog prikupljanja godina bili realni u proceni svojih kapaciteta, moći, ambicija, okolnosti, prilagođenosti ili buntovnosti (sa razlogom ili bez njega), ali i toga kako su nas i zašto drugi videli u nekim ulogama ili ne"...Bla, bla..

.....

Umesto spiska zivotne kupovine, vise sam inspirisana bilansom-svega nekupljenog.

.....

Nakon nekoliko- bogom danih , slucajnih i zanimljivih -susreta, uspesno je eliminisan svaki pokusaj izgradnje partnerskog odnosa.

(Ili je bilo previse ili je I suvise falilo; Ili mi se igrao bagminton, kada se drugima vodila ljubav; Ili mi se setalo kada se drugima lezalo; ili mi se pricalo o “smislu I ciljevima” , kada su drugi uzivali u prepustanju).

Sa jos dvoje “razumnih”, napravila prvu I poslednju zurku u zivotu- za 130 ljudi.

Krecila I obnavljala stan nakon tog “eeeextra!!!” dogadjaja- takodje poslednji put.

Obisla nekih, 300 krugova oko Ade sa biciklom I rolerima.

Naucila sve jednosmerne ulice u kraju.

Propusila - tri puta.

Premestila nekoliko slika I tri lampe- desetak puta, vrativsi ih na kraju u prvobitan polozaj.

Kupila 4 para istih cipela, 2 para istih sandala i osisala se 5 puta-identicno.

Povecala izdrzljivost u svakodnevnom konzumiranju alkohola:sa jedne case, na dve I po do tri.

Od te “trece” , povracala kroz prozor svoje sobe- dodatnih desetak puta.

Postala tolerantna po pitanju: “navracanja”ljudi, papuca na sred sobe, prljavstine, ljudskih uverenja, navika, razmisljanja, ciljeva... I beskrajnih razlicitosti, sa nacelom “Zivi I pusti druge da zive”.

I dalje zadrzala otpor prema nacelu: “Zivi, kako svi zivimo ili kako mislimo da bi trebala da zivis”.

Prestala da sviram.

Uspela da inspirisem I aktiviram nekoliko ucenika-u meri u kojoj samu sebe- nikada nisam.

Otisla na letovanje u jedinu zemlju u koju nikada nisam zelela da odem- u Egipat.

Zaljubila se- jedan I po put.

Uspesno(sa nekih- hiljadu posledica) sakrila zaljubljenost.

Ostala da zivim u stanu koji mi “prija”, sa kirijom koja je za simbolicnih 100 evra veca od moje plate.

Ubedila sebe, da je sve moralo biti- bas tako.

......

"Ludilo nije u odsustvu razuma, vec u logici unetoj u nemoguce”.

Luft

Ucenje je otklanjanje suvisnog, a ne dodavanje novog.

Paradoks.

Paradoks, jer sam zivot je - konstantna potreba za dodavanjem i sirenjem.Sirenjem apetita, stomaka, zahteva, informacija, ocekivanja, kapitala, priznanja, teritorije, ugleda.

Takvo sirenje, nalik je balonu, u koji iz sve snage duvamo.Niko ne zna, niti se pita- zasto toliko duvamo? I dokle bi duvali?-a ipak, svi mi - neprekidno, duvamo.Do pucanja.

Koje je neizbezno.


....

Prosiri se, ali tek toliko, da oduzmes tezinu balonu, cija je jedina svrha - da poleti.

Kompromis

Svuda, uvek, znalacki, teatralno, plemenito, lazno , apstraktno, bojazljivo i neprekidno je- ljudsko pozivanje na kompromis.


Dovoljno je da se odreknem sopstvene zelje , a zajedno sa mnom i ti svoje i da relativno lako dobijemo nesto sto niko od nas nije zeleo- po imenu-kompromis.


Kompromis je vestacko tlo, gde u neprirodnim uslovima podizemo gradove na temeljima licnih odricanja.


Preostaje nam jos samo, da takav prostor i zavolimo.

....


Ili porusimo.


"Moja je velika greska,to sto sam jednog dana prestao biti uporan u svom individualizmu, prestao u njega verovati i poslusao drugoga, sto sam prestao verovati da sam u pravu sto tako zivim.

Sto sam posumnjao u sebe"

Pijaca

-Kakve su vam jabuke?Slatke ili kisele?

Pogledavsi u mene, pa u jabuke- odgovori brzinom svetlosti:

-Slatko-nakisele!!

I uz trijumfalan osmeh:

- Kol'ko ces?!

....


Razouruzana apsurdom, uzeh 3 kilograma.

Limit

" To sto sam trazio bilo je i nevino i treperavo kao vinograd i duboko i bez ogrebotine kao drugo lice neba "


Ako te I pitam nesto,

To nije zbog- odgovora.


Kao sto ni reci,

Kojima nevesto ispunjavam tisinu,

Nisu tu, da bi me cula.




Trenutno

Ne vidim dalje od tvojih ociju,



....


Ali kakvo prostranstvo.

14.25

Ako si vec tako odlucio

Onda kreni

Ka plavetnilu

Praznih ruku

Teret-Sebe

Mnostvom koraka

U tlo utisni

I videces:

Tragovi ne ostaju

Samo onda

Kada prestanes

Da se okreces

Za sobom.

Keep on...reading

Postoje uopste tri osnovne opruge covekovih radnji i jedino njihovim pokretanjem deluju svi moguci motivi.To su:

- Egoizam (bezgranican je)

- Zloba (ide do krajnje svireposti)

- Sazaljenje (ide do plemenitosti i velikodusnosti)

A.Sopenhauer

.....


Kraj skolske godine.Sednica nastavnickog veca.

U tolikoj raznolikosti: lica, nivoa svesti, obrazovanja, motiva, interesa, patologija - vidim samo jedan zajednicki poriv( nije "ljubav prema muzici") - a to je: nepomucena i iskrena zelja , da se sednica sto pre zavrsi.


Nakon pet minuta provedenih u razgovoru sa kolegama , uz naprezanje svoje celokupne i mukom (ni priblizno!) stecene socijalne inteligencije , otvaram knjigu simbolicnog naziva- "Niotkuda u nigde", dok izmedju redova dopiru fragmenti:

"Molim za tisinu!!!(otprilike 15ak puta)-... - mi ovde odlucujemo ni manje ni vise nego o sudbini jednog deteta!! - ...- opet si vadila pramenove?-.. -ko je za, neka podigne ruku- ..45, 46 ..a Vi ste za..onda 47....-znaci pada godinu!!- ..dolazice inspekcija??...-Tisina!!!-..Sta citas?..i - molim vas aplauz- ..- treca nagrada na medjunarodnom takmicenju ..(i krece, upoznavanje Srbije): u Nisu, Sidu, Lazarevcu, Pozarevcu, Sremskoj Mitrovici, na Ubu-...- "Ja imam jedan predlog(svi u glas:O ,ne!!).."-....-aplauz-..-cestitamo, cestitamo-........."

E, tu se trgnem:

...

I zajebem se!


Nema trzanja.

(Raz)misli

Otac je tokom jesenjih i zimskih popodneva imao obicaj, da lezi licem okrenut ka prozorima, sa kaziprstom desne ruke prislonjenim uz obraz.
Nikada nisam bila sigurna, da li tako izgleda priprema za popodnevni san ili je to period neposredno nakon sna?Pracena nedoumicom, ali vise zbunjena tolikom tisinom, pitala bih ubrzo:

-Sta radis?!

...


-Razmisljam.

Ovaj konkretan odgovor, ostavljao je u meni prostora za jos vecu nedoumicu i sumnju:O cemu toliko razmislja i koliko dugo moze da se razmislja? Da li je konacno nesto “smislio??...

...

Nasuprot tome, majka je razmisljanje stavljala u nesto drugaciji kontekst:

- Pobogu , pa razmisljas li ti ista?(Ova varijanta vredjala je moj ponos:"Kakvo je to pitanje? Pa, naravno da razmisljam!").

Ili:

-Misli malo dete, aman, misli malo tom tvojom glavom!!(Ova je opet zvucala krajnje odbojno i neprirodno: "Kako se to misli po zelji? Pa jos i tudjoj?"i obicno bi provocirala veoma nadahnuto "nerazmisljanje").


Prodjose godine.

U jesenjim predvecerjima, otac I dalje lezi okrenut ka prozoru.Verujem da I dalje – razmislja.Majka i dalje pita:Razmisljam li ja ista? :-)

...

Sta je vaznije za pojedinca i drustvo: misliti ili razmisljati?


Mislim- da i dalje nisam naucila da razmisljam.


Ali razmisljam- da bih mogla i malo vise da mislim!