(Raz)misli

Otac je tokom jesenjih i zimskih popodneva imao obicaj, da lezi licem okrenut ka prozorima, sa kaziprstom desne ruke prislonjenim uz obraz.
Nikada nisam bila sigurna, da li tako izgleda priprema za popodnevni san ili je to period neposredno nakon sna?Pracena nedoumicom, ali vise zbunjena tolikom tisinom, pitala bih ubrzo:

-Sta radis?!

...


-Razmisljam.

Ovaj konkretan odgovor, ostavljao je u meni prostora za jos vecu nedoumicu i sumnju:O cemu toliko razmislja i koliko dugo moze da se razmislja? Da li je konacno nesto “smislio??...

...

Nasuprot tome, majka je razmisljanje stavljala u nesto drugaciji kontekst:

- Pobogu , pa razmisljas li ti ista?(Ova varijanta vredjala je moj ponos:"Kakvo je to pitanje? Pa, naravno da razmisljam!").

Ili:

-Misli malo dete, aman, misli malo tom tvojom glavom!!(Ova je opet zvucala krajnje odbojno i neprirodno: "Kako se to misli po zelji? Pa jos i tudjoj?"i obicno bi provocirala veoma nadahnuto "nerazmisljanje").


Prodjose godine.

U jesenjim predvecerjima, otac I dalje lezi okrenut ka prozoru.Verujem da I dalje – razmislja.Majka i dalje pita:Razmisljam li ja ista? :-)

...

Sta je vaznije za pojedinca i drustvo: misliti ili razmisljati?


Mislim- da i dalje nisam naucila da razmisljam.


Ali razmisljam- da bih mogla i malo vise da mislim!