Jutro

Ustani,
Sunce je.


Zidovi medju kojima si,
Celu noc
Odzvanjao,
Udarajuci-
Kao zalutali leptir,
O sijalicu,
Vlastite zudnje
- nestali su.

U krug prevrcuci,
Sebe,
Jastuk I citav svet,
Kupao si se u vlastitom znoju,
Satima..
Dok je u novembarskoj izmaglici
Beogradskih ulica,
mirisalo prvo jutarnje pecivo.

...

Shvatas li apsurd?

-Da, ali..
…

-Bez-ali,

Sunce je
Ustani.

...

Setam po Dorcolu

I sutiram kestenje

Dok jesen promice

Ulicama.


Tvoj osmeh

Na trenutak

Prodje kroz mene,

Trajno

Zasenivsi,

Sve

I to vise nisu koraci,

Vec vijugav let,

Predelima

vlastitog ludila.


Lavina uzaludnosti

Kotrlja se

Zajedno sa mnom

Dok umesto tvoje ruke

Drzim nekakve idiotske prizore

I sutiram kestenje


Kao Sizif - u ravnici.

Menu

Porodica.

Ta odskocna daska I veciti kamen spoticanja.Nikad sasvim na zemlji I nikad dovoljno - nad njom.

Formalnosti, pristojnosti, obziri, vesto postavljen sto I pribor, pod pravim uglom medjusobnih kompromisa.Podigavsi poklopac, sta zapravo spremamo jedni drugima, zacinjuci, selektujuci, prosipajuci, dodajuci?

Na zivotnom meniju su:

- Kontrola
- Nepoverenje
- Kritika
- Lekcije iz “razumnog ponasanja”
- Grcevit zagrljaj I poljubac , ali samo pod uslovom , das u svi kriterijumi razumnog I civilizovanog ponasanja-ispunjeni.

Za dezert:

-Sve sto je preostalo, moze se: vesto, brizno I simetricno upakovano-poneti sa sobom kuci, za ostatak zivota.

Bon apetit!