Jutro

Ustani,
Sunce je.


Zidovi medju kojima si,
Celu noc
Odzvanjao,
Udarajuci-
Kao zalutali leptir,
O sijalicu,
Vlastite zudnje
- nestali su.

U krug prevrcuci,
Sebe,
Jastuk I citav svet,
Kupao si se u vlastitom znoju,
Satima..
Dok je u novembarskoj izmaglici
Beogradskih ulica,
mirisalo prvo jutarnje pecivo.

...

Shvatas li apsurd?

-Da, ali..
…

-Bez-ali,

Sunce je
Ustani.