Zid, vrata.. prozor?

Ima li ista bolje nego , kada trazeci makar privremenu tacku oslonca, naidjete na ovakvo tlo:

“Covek se nalazi u ropstvu. Ali, covek isto tako tezi oslobodjenju.Pogresno bi bilo misliti da obican covek voli slobodu. Jos je pogresnije misliti da je sloboda laka stvar. Lakse je ostati u ropstvu.Duh je sloboda, a sloboda je pobeda duha”.

Sjajno.

I tu se setim Pekica:

“Filozof nazire vrata gde ostali vide samo zid, ideolog vas tera da kroz ta vrata , koja ne vidite prodjete I sa tim je njihov posao zavrsen.

Izgubljenom glavom bavite se sami”.

Interrupted

Dvadeset I nekog

Decembra

Mimo svih

Redova

Voznje

Krvotokom

Tutnji

Prolece

Osmehujem se

Prodavacici

Dok

Kupujem

Kese za djubre

I

Izlazim

Iz radnje

Kao iz

Mora

Preskocivsi

Nekoliko

Stepenika

U letu

Svetleca reklama

Mojih

Iznenadnih

“Da!”

Treperi

oko

Ponoci

Negde

Izmedju

Zgrada

I

Meseca

Potpuno

Bezrazlozno

..

Neprimetno

Enough?

Za

Vrtoglavi

Sunovrat u

Izvesnost

Jedno

“Ne!”

Bilo bi

Sasvim

Dovoljno

....

Ali

Krilata

Neizvesnost

Zivi

I

Bez

Icega

08 - All I Do Is Dream Of You.mp3

Tek tako...

Pocetak ljubavi je hram - slucajnosti.

Taj licni inventar koincidencija : datuma, vremenskih prilika, semafora, ulica – postaje stihija cetkice na platnu, u zanesenoj igri - vlastite mastovitosti.

…

Sredinom novembra, lezim na kaucu kod psihijatra. Gledam kroz prozor u zute ulicne svetiljke I sneg koji promice.

Dolazim ovde vec godinu dana I scena je ista: pravo sa ulice, skinuvsi jaknu, obaram pogled , prilazim krevetu I uskacem u prvu recenicu-direktno ni iz cega.

…

-Necu vise dolaziti.

Tajac.

-Moze.

-Kako to mislite”moze”?

-Mogao sam ti reci I da –ne moze.

-I sta onda?

-Nista. Nastavili bi sa razgovorima.

…

Pocetak I kraj.

Kako god da okrenes, kreces od sredine. Pocinjes I zavrsavas u neprekidnom toku.

…

-I, kako se osecas?

Koracam kroz sneg, sa rukama u dzepovima I ne osecam se – nikako.

Prolaznici, izlozi, trole, knjizara sa cudnim imenom.

Ulazim, posmatram. Po neku knjigu uzmem u ruke, prelistam je od kraja ka pocetku I vratim je-na pogresno mesto.

“Skoro, pa na pocetku”

-?

-Neces pogresiti.

- Molim?

- Knjiga…

Dva krupna I sjajna oka, gledaju me smelo.

Krv, pravo u glavu.

Moje lice su : podsvest I svest-u krupnom planu, uvek, svuda I pred svakim.

…

-A, da… zaintrigirao me je naslov.

Jurisam ka kasi, kao ka poslednjem pribezistu.

Ostatak je jedna ogromna brljotina nespretnosti I stida Vrata se otvaraju. Podizem pogled I hvatam - osmeh.

...

U neko kisno vece, pojavices se na mojim vratima.Posmatracemo se dugo , radoznalo opipavajuci laznu neizvesnost svakog predstojeceg gesta.Naslonices se na zid , sa rukama u dzepovima I pogledom koji se polako podize , od zemlje -ka meni.Odgurnuvsi vrata, povuci cu te unutra, ostavivsi citav svet – na pragu.

….

A ako se to kisno vece nikada ne desi?

...

Onda ce svet- ostaviti mene na pragu.

Tek tako..

Progres

"Rob je radio, dobijao hranu i odecu i nije imao nikakvu slobodu kretanja.

U redu.

U feudalnom poretku, kmet je radio, dobijao malo vise hrane i odece i nije imao slobodu kretanja.

U redu i to.

Da vidimo kakav su nam progres doneli emancipatori.

Sada radnik ima neogranicenu slobodu kretanja, plata mu je dovoljna- jedva za hranu i odecu, ali ne i za putovanja".

....

Nista se u storiji ne menja osim forme.Nista i nikad bitno

Warum?

“Moj otac, zaista je voleo red.Ali kako je on zamisljao red? Mislio je:ako su knjige pedantno poredjane na polici, ako vojnici stoje mirno, ako se ulice seku pod pravim uglom, onda na ovom svetu vlada red I treba uciniti sve da se taj red sacuva. Budala!Na ovom svetu nista nije u redu. Uzalud sam to pokusavao da mu objasnim".
…

Dve case, sasvim su dovoljne za nadahnutu iskrenost- svima nepotrebnu.Suzdrzavam se, gledam, procenjujem-citavih par sekundi - a onda iznenada:


-Vi ste covek duznosti. Korektni ste, precizni, odgovorni, dosledni.Imate bezbroj kvaliteta, ali zaboga, zasto se bavite umetnoscu?!

…

Tu je bio kraj nasem prijateljstvu I saradnji.

Ili..

Poverovati u zabludu, koliko god se to cinilo ne eticki- veliki je uspeh.

“ Ni jedna vera, ne moze promeniti svet I ni jedna cinjenica ne moze opovrgnuti veru”.

...

-Divno sto svirali!

...

Sviranje je bilo prepuno: nepravilnosti, proizvoljnosti, neusaglasenosti, panike, nedovoljnog slusanja.

..

AlI sta je vaznije:

Osmeh na tudjem licu, zbog iluzije, nerazmisljanja I neupucenosti,

Ili

Surova samokriticnost, u sluzbi logike I autenticnosti?

Glasam za prvo.

Od sada.

...

" Prvi korak duha je da razlikuje ono što je istinito od onoga što je lažno. (...)
Ja bih dodao da je drugi korak duha da shvati kako mu ovo razlikovanje malo koristi u životu, čak mu život otežava"

Jutro

Ustani,
Sunce je.


Zidovi medju kojima si,
Celu noc
Odzvanjao,
Udarajuci-
Kao zalutali leptir,
O sijalicu,
Vlastite zudnje
- nestali su.

U krug prevrcuci,
Sebe,
Jastuk I citav svet,
Kupao si se u vlastitom znoju,
Satima..
Dok je u novembarskoj izmaglici
Beogradskih ulica,
mirisalo prvo jutarnje pecivo.

...

Shvatas li apsurd?

-Da, ali..
…

-Bez-ali,

Sunce je
Ustani.

(Ras)korak

Cinilo mi se ,

Da je ljubav

Obostrani iskorak

U pravom trenutku:

Sve drugo -raskorak.

Ali,

Zakoracim li ispred,

Narusicu tvoj prostor.

Odstupim li-

Odoh unazad.

Mirovanje?

Zagarantovani – raskorak.

...

Kako uopste uhvatiti korak?

...

Setam po Dorcolu

I sutiram kestenje

Dok jesen promice

Ulicama.


Tvoj osmeh

Na trenutak

Prodje kroz mene,

Trajno

Zasenivsi,

Sve

I to vise nisu koraci,

Vec vijugav let,

Predelima

vlastitog ludila.


Lavina uzaludnosti

Kotrlja se samnom,

Ulicama

Dok umesto tvoje ruke

Drzim nekakve idiotske prizore

I sutiram kestenje


Kao Sizif - u ravnici.

19 stepeni

"A moment, a love
A dream, a laugh.."

Problemi

Moj prijatelj, u braku je vec nekoliko godina. Ima cerkicu, Lanu.

Voli je. Voli I svoju zenu.

Svi oni se vole, ali eto:zove me njegova zena, pre neki dan I pita - da li znam nekoga ko izdaje stan? Seli se. Ne moze vise.

Slusam je - I razumem je.

Nakon toga, cujem se, sa njim. Slusam ga. Razumem I njega.

A eto, oni se medjusobno -ne razumeju.

Blizina i navika- cesto cine da obnevidimo, za ocigledno. Kao sto I previse reci cini , da izgubimo sposobnost slusanja.
….

-I neces je valjda pustiti?

-Pusticu je, ako je to ono sto zeli.

-Zeleti , to je jedno. Skloniti se, da bi shvatio- sta zelis-je drugo.Pusti je, ali je I docekaj.

“ Ako se u neko kisno vece, iznenada pojavim na tvojim vratima, reci : da li ces mi otvoriti padobran?”

...

-I?

-Sredilo se.

-Drago mi je.

....

Logika? U medjuljudskim odnosima?

Tesko...

Covek

-Najteze?

-Pa, sloboda!

....

Nikakvi kompromisi. Nista, sto sputava duh.

A ko je za to sposoban? Ili preciznije: ko je tako vaspitavan?

Vaspitavani smo da robujemo.Naucenom.Programiranom.Porodici.Drustvu.Pokidaj te veze, a ne budi talentom, duhom ili unutarnjom snagom –dovoljno jak-I naci ces se u praznin, lisenoj bilo kakvog uporista.A ta tacka-smislenosti-neophodna je, da bi cenio zivot I nalazio u njemu volju-za dalji nastavak.

“Mi nismo nesto u necemu, vec nista u necemu.Razvitak covekov, trabalo bi da ide ka gubljenju svesti o sebi”.

Zelis da upoznas coveka?

Pruzi mu slobodu I upoznaces zver. Nametni mu granice, vlast I uslove-I dobices pripitomljenu zver.

Coveka naci- prava je retkost.

…

Ne, nismo se poznavali.

“Poznavati se, znacilo bi znati ono sto ne treba”.

Menu

Porodica.

Ta odskocna daska I veciti kamen spoticanja.Nikad sasvim na zemlji I nikad dovoljno - nad njom.

Formalnosti, pristojnosti, obziri, vesto postavljen sto I pribor, pod pravim uglom medjusobnih kompromisa.Podigavsi poklopac, sta zapravo spremamo jedni drugima, zacinjuci, selektujuci, prosipajuci, dodajuci?

Na zivotnom meniju su:

- Kontrola
- Nepoverenje
- Kritika
- Lekcije iz “razumnog ponasanja”
- Grcevit zagrljaj I poljubac , ali samo pod uslovom , das u svi kriterijumi razumnog I civilizovanog ponasanja-ispunjeni.

Za dezert:

-Sve sto je preostalo, moze se: vesto, brizno I simetricno upakovano-poneti sa sobom kuci, za ostatak zivota.

Bon apetit!

Prelaz

Nakon druzenja do duboko u noc , uz nekoliko flasa crnog vina- budjenje u 5 ujutru -bilo je vise nego neocekivano.

Mamurluk I zagadjenje kompletnog organizma- bili su, naprotiv- sasvim ocekivani.

…

..I dok rukom opipavam knjigu pored kreveta, ne bi li se nekako uspavala, belicasta svetlost vec ispunjava sobu.Vadim papiric , kojim obelezavam stranice I okrecem nov list. Naziv poglavlja: “Sveto opijanje”.

(O, Boze…)

“U brosuri koju ti saljem imas I jedan prilog.Procitaj ga dok si mamuran. Rano ujutru .Samo tada ima efekta".

…

I tako se, vec oko 6 “prosvetlih”, zajedno sa prvim zracima novembarskog sunca…

Makar do narednog sna.