Keep on...reading

Postoje uopste tri osnovne opruge covekovih radnji i jedino njihovim pokretanjem deluju svi moguci motivi.To su:

- Egoizam (bezgranican je)

- Zloba (ide do krajnje svireposti)

- Sazaljenje (ide do plemenitosti i velikodusnosti)

A.Sopenhauer

.....


Kraj skolske godine ne bi zablistao u svom punom sjaju, bez sednice nastavnickog veca.

U tolikoj raznolikosti: lica, nivoa svesti, obrazovanja, motiva, interesa, patologija - vidim samo jedan zajednicki poriv( i nije "ljubav prema muzici") - a to je: nepomucena i iskrena zelja , da se sednica sto pre zavrsi.


Nakon pet minuta provedenih u razgovoru sa kolegama , uz naprezanje svoje celokupne i mukom (ni priblizno!) stecene socijalne inteligencije , otvaram knjigu simbolicnog naziva- "Niotkuda u nigde".

Izmedju redova dopiru fragmenti:

"Molim za tisinu!!!(otprilike 15ak puta)-... - mi ovde odlucujemo ni manje ni vise nego o sudbini jednog deteta!! - ...- opet si vadila pramenove?-.. -ko je za, neka podigne ruku- ..45, 46 ..a Vi ste za..onda 47....-znaci pada godinu!!- ..dolazice inspekcija??...-Tisina!!!-..Sta citas?..i - molim vas aplauz- ..- treca nagrada na medjunarodnom takmicenju ..(i krece, upoznavanje Srbije): u Nisu, Sidu, Lazarevcu, Pozarevcu, Sremskoj Mitrovici, na Ubu-...- "Ja imam jedan predlog(svi u glas:O ,ne!!).."-....-aplauz-..-cestitamo, cestitamo-........."

E, tu se trgnem:

...

I zajebem se!


Nema trzanja.

(Raz)misli

Otac je tokom jesenjih i zimskih popodneva imao obicaj, da lezi licem okrenut ka prozorima, sa kaziprstom desne ruke prislonjenim uz obraz.
Nikada nisam bila sigurna, da li tako izgleda priprema za popodnevni san ili je to period neposredno nakon sna?Pracena nedoumicom, ali vise zbunjena tolikom tisinom, pitala bih ubrzo:

-Sta radis?!

...


-Razmisljam.

Ovaj konkretan odgovor, ostavljao je u meni prostora za jos vecu nedoumicu i sumnju:O cemu toliko razmislja i koliko dugo moze da se razmislja? Da li je konacno nesto “smislio??...

...

Nasuprot tome, majka je razmisljanje stavljala u nesto drugaciji kontekst:

- Pobogu , pa razmisljas li ti ista?(Ova varijanta vredjala je moj ponos:"Kakvo je to pitanje? Pa, naravno da razmisljam!").

Ili:

-Misli malo dete, aman, misli malo tom tvojom glavom!!(Ova je opet zvucala krajnje odbojno i neprirodno: "Kako se to misli po zelji? Pa jos i tudjoj?"i obicno bi provocirala veoma nadahnuto "nerazmisljanje").


Prodjose godine.

U jesenjim predvecerjima, otac I dalje lezi okrenut ka prozoru.Verujem da I dalje – razmislja.Majka i dalje pita:Razmisljam li ja ista? :-)

...

Sta je vaznije za pojedinca i drustvo: misliti ili razmisljati?


Mislim- da i dalje nisam naucila da razmisljam.


Ali razmisljam- da bih mogla i malo vise da mislim!

Komunikacija

-Desno...desno, alo-Desno!!

U poslednjem momentu, dugo krivudajuci I dvoumeci se, nagli zaokret... u levo.

Odose: moje koleno, farmerke( mada, moram priznati da su se vrlo "moderno" iscepale) i devojka na biciklu.

….

-Gde, kuda,!!?

Krece, staje, krece, staje.

-Na Mars!!P…ti materina!!

….

-Pa jebem mu mater, imate stazu za pesake metar pored!!(persirajuce psovanje)

I ni ne okrenuvsi se, uzvrati mi:

-Ma, jedi govna!

….

Taman kada sam pomislila:" Ok, dosta mazohizma za danas!!", bivam pocascena praznom trakom i to zahvaljujuci nicemu drugom, do tudjoj mrzovolji I lenjosti:

-E brate, daj da se mrdnemo sa staze, smara me vise da se sklanjam od ovih rolera!

I tu shvatim:

Formula srpskog paradoksa je: daj da se sklonim, jer me mrzi da se sklanjam.

...

Izvozah se, vrhunski!

Circles...

Sloboda

" Ako je nesloboda patolosko stanje u kojem se o odredjenim pojavama ne sme reci ono sto se misli, onda je ceo nas noviji razvoj protekao u znaku teske poremecenosti.

-Covece, dodji k sebi i cuti, molim te cuti!Kako ne shvatas, karijera ti je u pitanju?!

Stajali smo kraj pisaceg stola, naslonjeni sakama i gledali se oci u oci.Neobicno mirnim glasom-sto nije moja vrlina u slicnim situacijama-uzvratih:

-A sta ce mi karijera?



Tako digoh ruke od karijere i osvojih nesto nalik na slobodu."

.....

Cudno- Svaki put kada osvojim " nesto nalik na slobodu"- ugledam necija ledja.

....

"Svakom cu pomoci, za svakim ici, ali donde dokle to za mene ima nekog dubljeg smisla.Kad osetim da me uvlace u svoje mutne, racune, otkazujem.Preturam posudu, kvarim igru".

....

Cena?

Naslucujem-velika.

Vidici- verujem : veliki.



Ali sa kim ih na kraju podeliti??

Neodlucnost

To nije:Ne znati sta hoces.


To je: Zeleti najlepse i najbolje od ponudjenog.



Sustinski: To je - samougadjanje.

Objasnjenje

Ti udjes,

I odjednom je vazduha

Premalo

A Ja

Istovremeno

Uzletim.

Objasnjenje?

Ne postoji.

Ljubav

Je samo

Niz

Dragih nam

Kontradiktornosti.

..." moguci su i pljuskovi"..

- Koliko oblaka..


- Odoh u voznju.

- Neces valjda?!Pokisnuces.

- Moguce.


Detinjstvo je uvek bilo bez granica i vremenskih prilika.

........


Kada smo uopste poceli da primecujemo oblake?

Beskraj

Ova komedija

uzaludnih zudnji

ima izvesnost

svih:

proleca

svitanja

snova

budjenja

.........

samo ne

i

smrti.

Iza

Predeli duz puta

samo pogledom

dotaknuti

zauvek ostaju

iza...


Sa njima

i trenutak

u kome je

moj topao dlan

mimoisao tvoj

i nepotrebno

pomerio

casu.

(Ni)jednom

“Odjednom”

Je

Rec

Kojom

Bih da zapocnem


Ljubav.


(Iako

Znam

Da ovo

Nema veze

Sa njom)


...ali..

Tu

Nelagodnost

Prvih

Pogleda

Koji se susrecu

I

Nezno

Sklanjaju

U

Stranu

Toliko volim.

Volim toliko

Da

Svaki put

Stanem

Sa pitanjem:

"Gde je akcenat?

Na mogucnosti

Ili

Na nemogucnosti?"

(Iako znam

Da

To

Nema veze

sa ljubavlju)

Iako

Znam

Da je

Za pocetak

Potrebna

Samo

Iznenadna

I

Nepokolebljiva

Vera

U mogucnost



Svega.

Vremenom...

Rekoh:

“Ne!”

Jer,

Trebalo je (.....)

Ali nije.

Sada,

Ne treba

I

Ne moze.

Zar je bitno,

Nazivamo li to:

Verom

Ili

Sumnjom?

Nesporazum

Najbolji nacin da nesto razumemo je da krenemo od nerazumevanja.Nesporazuma.Sukoba misljenja.
Zajednicko resenje i istinu pri tom, zagarantovano necemo naci. Samo vlastito, koje na kraju ne bi trebalo da nas udalji, vec zblizi u-razlicitosti.

Istina?

Postoji.

Put do nje?

Usamljen.

Odgovornost?

Licna.

Ko je u pravu?

Svako.

Ko ima pravo da sudi?

Niko.





"Ne pokusavajte da trazite istinu o zivotu, pokusajte da spoznate istinu o postojanju"

B.Tosja

Coffee break

U pocetku bese:

Caj.

A onda mi se dopalo da u Grinetu, zimi, pre posla, uz novine,popijem:

Produzeni espreso sa mlekom.

Prva varijacija:

Produzeni, sa hladnim mlekom.

Kad je to dosadilo, dosao je:

Produzeni bez mleka.

U asketskoj fazi, pojavio se:

Kratki.

Kada je toliko toga nedostajalo:

Dupli.

Zeljna promene, pomislih:

A filter kafa?

Mada.. uz cigarete i na poslu , nije losa ni:

Turska.

Vlada me cesto pita, hocu li:

Tursku sa mlekom?

U hodu, na - 6, jako prija:

Moka.

"Ajde da probas":

Caffe Latte.

"Ivanice, ostala nam je samo":

Turska.

..........

Svakako, da treba promeniti nesto.

...ali ne znam zasto mi se cini, da nije u pitanju - kafa?!?

Lik

Ivan Bazarov.

Individualista takve zivotne filozofije ili takve psiholoske konstitucije, da se covek od pocetka do kraja knjige neprekidno pita: Da li je lud on - ili su svi drugi?

........

-Tvoji zahtevi su: ne normalni, ne dobri-vec ekskluzivni!Sa takvom zivotnom ideologijom ili ces poludeti ili ces se vremenom razocarati ili ces postati zla.

-A, nema sanse da ih eventualno i ostvarim?

-Mozda.Da li je vredno rizika?

-Ne umem drugacije.Ne verujem u drugacije.

-Uci. Menjaj se.

-Znaci: treba da poverujem u ono sto mi nije blisko, da bi bila deo zajednice i da bi imala osecaj pripadnosti u drustvu, koje me svojim socijoloskim, moralnim , kulturoloskim smernicama orijentise i vrednuje, ali retko kad i odusevljava?

-Ne moras. Samo mislim da bi ti bilo lakse i korisnije.

.............

"Svakome je dodeljeno tek nekoliko decenija na beskonacnom tepihu istorije, a da te decenije mogu biti ispunjene ratom ili mirom.
On, Ivan Bazarov, verovao je da su cinjenice neiskazive, da se cuvaju samo pamcenjem , i da zato u laboratoriji svoje glave mora da preslozi svet prema koordinatama vlastite vecnosti.
Nijedan zapis ne moze biti svedocanstvo za drugoga, nego samo sifra koja se tumaci prema koordinatama privatnog ludila.
I potpuno je svejedno u kakvoj se zemlji zivi, kakva je vlast, jezik , klima, istorija ili standard.
Ionako se zivi u prostoru koji se ne moze popisati, koji je nesaglediv i samim tim neizmeriv, u prostoru koji se gasi cinom smrti".


.......


Knjiga se zavrsava zvonjavom tramvaja, smrcu Ivana Bazarova na Slaviji, i mojim zbunjenim odlaskom u krevet.


"Biti samo jedan, to je tamnica.
Biti ja, to je uopste ne biti. "

Fernando Pesoa