Plovidba

Spustena

Jedra

Bez vetra

A ti

Pitas me

Za

Pravac
Iako

Prenapregnuto

Gledam

Na sve cetiti

Strane

(Nemoguceg)

Sveta

U

Pejzazu

Suncem

Sprzenih

Zelja

Pogled mi
Jos uvek
Luta

Za

Galebovima

Koji

Presecajuci plavetno

Bespuce 
Ipak

Pronalaze
 Kopno

Negde

Vestina

Umeo je

Da

Okrene coveka

Ka

Suncu

Vijugavim

Putanjama

Svoga

Osmeha
 Zavrtevsi ga

Kao

Cigru
Nad ponorom
Vlastite
Sputanosti

 Na lepotu 
Nanisanivsi
 Pogadjao bi 
Uvek 
U centar
Tudjeg prostranstva

 Nepogresivo
Vesto
 Promasujuci 
Jedino
 Sebe

Kreativnost

“Ako čovek nekoliko miliona puta ponovi istu misao, ostaje mu ili da poludi ili da je prihvati kao svoju”

…

Ako korepetitor, nekoliko hiljada puta ponovi: “Cantabile”, “Spansku simfoniju” i  Akolajev koncert  u a-mollu, preostaje  mu:

Samo da poludi.

One

Od tebe – osmeh

Ali

Do inspiracije

Uz drugog

Dok

Kroz miris

Treceg
Vec

Vapim

Za intelektom

Cetvrtog

U

Snu o

Petom

Koracam

Sa sestim

Drzeci za

Ruku

Sedmog

I

Prisetivsi se

Osmog

Spoticem se

O devetog

Trazeci

Uvek

I

Samo

(Ni)Jednog

Slusanje

"Stvari ne vrede ako nam ne otkriju ono što smo u njima tražili, a tražiti i dobiti možemo samo što smo u njima ostavili. Mi se sa svojim istinama igramo žmurke.

Sakrivamo svoje istine da bismo ih posle pronašli kao tajne".



Nebrojene
Razlike
Medju nama
Kosmicke udaljenosti
Tolikih istina
Vezuju nas
Dinamikom
Kontrasta   
Sasvim izvesno

Negde


A mi
Bez strpljenja
I
Paznje
Ne cujemo
Nikakav
Sklad
Udubivsi se
Tek
U prvih
Par taktova
Zivota