Problemi

Moj prijatelj, u braku je vec nekoliko godina. Ima cerkicu, Lanu.

Voli je. Voli I svoju zenu.

Svi oni se vole, ali eto:zove me njegova zena, pre neki dan I pita - da li znam nekoga ko izdaje stan? Seli se. Ne moze vise.

Slusam je - I razumem je.

Nakon toga, cujem se, sa njim. Slusam ga. Razumem I njega.

A eto, oni se medjusobno -ne razumeju.

Blizina i navika- cesto cine da obnevidimo, za ocigledno. Kao sto I previse reci cini , da izgubimo sposobnost slusanja.
….

-I neces je valjda pustiti?

-Pusticu je, ako je to ono sto zeli.

-Zeleti , to je jedno. Skloniti se, da bi shvatio- sta zelis-je drugo.Pusti je, ali je I docekaj.

“ Ako se u neko kisno vece, iznenada pojavim na tvojim vratima, reci : da li ces mi otvoriti padobran?”

...

-I?

-Sredilo se.

-Drago mi je.

....

Logika? U medjuljudskim odnosima?

Tesko...

Covek

-Najteze?

-Pa, sloboda!

....

Nikakvi kompromisi. Nista, sto sputava duh.

A ko je za to sposoban? Ili preciznije: ko je tako vaspitavan?

Vaspitavani smo da robujemo.Naucenom.Programiranom.Porodici.Drustvu.Pokidaj te veze, a ne budi talentom, duhom ili unutarnjom snagom –dovoljno jak-I naci ces se u praznin, lisenoj bilo kakvog uporista.A ta tacka-smislenosti-neophodna je, da bi cenio zivot I nalazio u njemu volju-za dalji nastavak.

“Mi nismo nesto u necemu, vec nista u necemu.Razvitak covekov, trabalo bi da ide ka gubljenju svesti o sebi”.

Zelis da upoznas coveka?

Pruzi mu slobodu I upoznaces zver. Nametni mu granice, vlast I uslove-I dobices pripitomljenu zver.

Coveka naci- prava je retkost.

…

Ne, nismo se poznavali.

“Poznavati se, znacilo bi znati ono sto ne treba”.

Menu

Porodica.

Ta odskocna daska I veciti kamen spoticanja.Nikad sasvim na zemlji I nikad dovoljno - nad njom.

Formalnosti, pristojnosti, obziri, vesto postavljen sto I pribor, pod pravim uglom medjusobnih kompromisa.Podigavsi poklopac, sta zapravo spremamo jedni drugima, zacinjuci, selektujuci, prosipajuci, dodajuci?

Na zivotnom meniju su:

- Kontrola
- Nepoverenje
- Kritika
- Lekcije iz “razumnog ponasanja”
- Grcevit zagrljaj I poljubac , ali samo pod uslovom , das u svi kriterijumi razumnog I civilizovanog ponasanja-ispunjeni.

Za dezert:

-Sve sto je preostalo, moze se: vesto, brizno I simetricno upakovano-poneti sa sobom kuci, za ostatak zivota.

Bon apetit!

Prelaz

Nakon druzenja do duboko u noc , uz nekoliko flasa crnog vina- budjenje u 5 ujutru -bilo je vise nego neocekivano.

Mamurluk I zagadjenje kompletnog organizma- bili su, naprotiv- sasvim ocekivani.

…

..I dok rukom opipavam knjigu pored kreveta, ne bi li se nekako uspavala, belicasta svetlost vec ispunjava sobu.Vadim papiric , kojim obelezavam stranice I okrecem nov list. Naziv poglavlja: “Sveto opijanje”.

(O, Boze…)

“U brosuri koju ti saljem imas I jedan prilog.Procitaj ga dok si mamuran. Rano ujutru .Samo tada ima efekta".

…

I tako se, vec oko 6 “prosvetlih”, zajedno sa prvim zracima novembarskog sunca…

Makar do narednog sna.

"Rec o lepoti"

“ Onaj ko tezi neznanju, tone u veliku tamu.
Ko tezi znanju, tone u jos vecu tamu’’.

…

-Slatko !

-Raduj se!

-Igraj!

-Naljuti se!!

-Svecano…


Toliko o karakterizaciji I “ emotivnom bogatstvu “ jednog muzickog dela.


Ili :

- Sve se mora jako dobro osmisliti!(sa decidnim i ozbiljnim izrazom, ali bez ikakave konkretne informacije :Sta tacno i kako)?

- Ajde, misli malo ! (O cemu ?)

- Lepo.Vrlo muzikalno. (Sta je u muzici tacno- nemuzikalno ?)


I za kraj vrhunsko:

- Idemo, jos jednom ! (Mozemo i 10 puta, ali sta ce se desiti ??)


Tih par reci i recenica koje dopiru sa strane dok pratim na probama, oznacavaju momenat, kada se svaka zelja za kreativnoscu- brzinom svetlosti-preokrene u potpuno razocarenje.

Pogled koji tada nastaje, mesavina je: neverice, ocekivanja (ocigledno) nemoguceg , besa i na kraju definitivnog- razocarenja.

…ali nastavljam da sviram, dok izmedju nota, muzike I stavova u mojoj glavi bruji citav kosmos upitnosti:


Cutati ?Ignorisati ? Nastaviti ?Boriti se?Nametnuti se ?Biti diplomata?

Na kraju krajeva-ovo je samo posao od-do, sa odredjenom kolicinom novca nakon svakih mesec dana. Treba li ga osmisljavati ?Siromasiti ?Korigovati?

Ne razmisljaj. Sviraj!

I na kraju - kome je to uopste vazno- izvan ova cetiri zida?

Sviraj!Ne razmisljaj!

Mada, ako krenemo od toga da svako radi najbolje sto moze(da li je bas tako?)I onako kako je I sam ucen-dolazimo opet u mat poziciju , jer najbolje u datom vremenu , nije zatvorena kategorija, vec nesto sto iziskuje dalje stremljenje, pa bili mi makar I u potpunom mraku!

…

“Obim moći naše inteligencije, uvek se može definisati kao granica naših nemoći. Granica između kopna i vode pripada i zemlji i moru podjednako. Granica između spoznaje i tajne zajednička je. Ono do čega smo dospeli određuje i sve do čega nismo stigli.

Niža objektivna stvarnost mora biti savladana da bi ustupila mesto jednoj višoj – subjektivnoj.

Dodajem da je ova subjektivna stvarnost višeg reda isključivo u umetnosti”.

….

- Ivana?

- Mmm?

- Jesi li dobro? Delujes odsutno?

- Mislim da nikada nisam bila prisutnija.

- Opet filozofiras.Ajde, sviramo!!


….

Pa ti sad « kreiraj « do mile volje…

Basara

“Hocu da preteknem vreme.Da ga opisem pre nego sto stigne do odredjenog vremena I tada mu nece preostati nista nego da bude onakvo kakvo sam ga ja u bozanskom nadahnucu odredio da bude”.

...

Cesto, kada se govori o: inicijativi, aktivnom ucescu u sopstvenom ili tudjem zivotu (neprekidno i svuda), borbenosti( sa velikim entuzijazmom I divljenjem) - padne mi na pamet, gore pomenuta recenica.

Uvek mi se cinilo, da se zivot , mnogo vise svodi na pravilno osluskivanje sebe I drugih, nego na - zamor vlastitog i neprekidnog govora.


“...Jer nisi ti taj koji se kreces nego se put I Zemlja okrecu, a ti stojis u mestu I odrzavas ravnotezu”.

.....


Ne znam za vecu inicijativu.

Utisak decenije

“Samo svesna promena, vodi promeni svesti”

.....

Ali sta, kada uopste nema svesti?

Da li nasilna, suptilna, dugotrajna ili iznenadna promena, vodi sticanju svesti?

I kakva je to uopste svest, ako mora biti nametnuta?

.....

Ova drzava ne valja.


“ Opsednutost nistavnim razlikama je uzrok da previdjamo sudbonosne slicnosti".

Slepilo

Sa tvojim likom,

Ja progledam istovremeno

Na cetiri strane sveta

I sve dotadasnje

Istine

Obruse se na mene

Kao lavina sarmantnih

Uzaludnosti.

Saginjem se

I kupim

Tragove vlastitog ludila

Dok gomila razletelih papira

Vec pliva u septembarskim barama.

Prolazis.

Zaobilazis

Tako elegantno

Ostavivsi svojim slucajnim dodirom I svevidecim pogledom

Onaj minimum prostora,
Neophodan za : mozda SVE, a mozda NISTA??

Milijarde iskricavih detalja,

Raspomamljeno mi pred ocima plese

Dok

Progledavsi na sve cetriri strane sveta- ne vidim nista vise.

A.B.

"..Gillian played me a song
I was so tired
then the music caressed my skin
just like when someone finally holds you and you can give in
this you’ve been avoiding
you think you’ll fall apart but it’s just that new start.."

Sta sve moze da se (ne)desi..

"Tridesete su godine u kojima se proverava da li su naša, ali ne i samo naša očekivanja ispunjena. Ispunjenost očekivanja zavisi od toga koliko smo tokom svesrdnog prikupljanja godina bili realni u proceni svojih kapaciteta, moći, ambicija, okolnosti, prilagođenosti ili buntovnosti (sa razlogom ili bez njega), ali i toga kako su nas i zašto drugi videli u nekim ulogama ili ne"...Bla, bla..

.....

Umesto spiska zivotne kupovine, vise sam inspirisana bilansom-svega nekupljenog.

.....

Nakon nekoliko- bogom danih , slucajnih i zanimljivih -susreta, uspesno je eliminisan svaki pokusaj izgradnje partnerskog odnosa.

(Ili je bilo previse ili je I suvise falilo; Ili mi se igrao bagminton, kada se drugima vodila ljubav; Ili mi se setalo kada se drugima lezalo; ili mi se pricalo o “smislu I ciljevima” , kada su drugi uzivali u prepustanju).

Sa jos dvoje “razumnih”, napravila prvu I poslednju zurku u zivotu- za 130 ljudi.

Krecila I obnavljala stan nakon tog “eeeextra!!!” dogadjaja- takodje poslednji put.

Obisla nekih, 300 krugova oko Ade sa biciklom I rolerima.

Naucila sve jednosmerne ulice u kraju.

Propusila - tri puta.

Premestila nekoliko slika I tri lampe- desetak puta, vrativsi ih na kraju u prvobitan polozaj.

Kupila 4 para istih cipela, 2 para istih sandala i osisala se 5 puta-identicno.

Povecala izdrzljivost u svakodnevnom konzumiranju alkohola:sa jedne case, na dve I po do tri.

Od te “trece” , povracala kroz prozor svoje sobe- dodatnih desetak puta.

Postala tolerantna po pitanju: “navracanja”ljudi, papuca na sred sobe, prljavstine, ljudskih uverenja, navika, razmisljanja, ciljeva... I beskrajnih razlicitosti, sa nacelom “Zivi I pusti druge da zive”.

I dalje zadrzala otpor prema nacelu: “Zivi, kako svi zivimo ili kako mislimo da bi trebala da zivis”.

Prestala da sviram.

Uspela da inspirisem I aktiviram nekoliko ucenika-u meri u kojoj samu sebe- nikada nisam.

Otisla na letovanje u jedinu zemlju u koju nikada nisam zelela da odem- u Egipat.

Zaljubila se- jedan I po put.

Uspesno(sa nekih- hiljadu posledica) sakrila zaljubljenost.

Ostala da zivim u stanu koji mi “prija”, sa kirijom koja je za simbolicnih 100 evra veca od moje plate.

Ubedila sebe, da je sve moralo biti- bas tako.

......

"Ludilo nije u odsustvu razuma, vec u logici unetoj u nemoguce”.

Luft

Ucenje je otklanjanje suvisnog, a ne dodavanje novog.

Paradoks.

Paradoks, jer sam zivot je - konstantna potreba za dodavanjem i sirenjem.Sirenjem apetita, stomaka, zahteva, informacija, ocekivanja, kapitala, priznanja, teritorije, ugleda.

Takvo sirenje, nalik je balonu, u koji iz sve snage duvamo.Niko ne zna, niti se pita- zasto toliko duvamo? I dokle bi duvali?-a ipak, svi mi - neprekidno, duvamo.Do pucanja.

Koje je neizbezno.


....

Prosiri se, ali tek toliko, da oduzmes tezinu balonu, cija je jedina svrha - da poleti.

Kompromis

Svuda, uvek, znalacki, teatralno, plemenito, lazno , apstraktno, bojazljivo i neprekidno je- ljudsko pozivanje na kompromis.


Dovoljno je da se odreknem sopstvene zelje , a zajedno sa mnom i ti svoje i da relativno lako dobijemo nesto sto niko od nas nije zeleo- po imenu-kompromis.


Kompromis je vestacko tlo, gde u neprirodnim uslovima podizemo gradove na temeljima licnih odricanja.


Preostaje nam jos samo, da takav prostor i zavolimo.

....


Ili porusimo.


"Moja je velika greska,to sto sam jednog dana prestao biti uporan u svom individualizmu, prestao u njega verovati i poslusao drugoga, sto sam prestao verovati da sam u pravu sto tako zivim.

Sto sam posumnjao u sebe"

Pijaca

-Kakve su vam jabuke?Slatke ili kisele?

Pogledavsi u mene, pa u jabuke- odgovori brzinom svetlosti:

-Slatko-nakisele!!

I uz trijumfalan osmeh:

- Kol'ko ces?!

....


Razouruzana apsurdom, uzeh 3 kilograma.

Limit

" To sto sam trazio bilo je i nevino i treperavo kao vinograd i duboko i bez ogrebotine kao drugo lice neba "


Ako te I pitam nesto,

To nije zbog- odgovora.


Kao sto ni reci,

Kojima nevesto ispunjavam tisinu,

Nisu tu, da bi me cula.




Trenutno

Ne vidim dalje od tvojih ociju,



....


Ali kakvo prostranstvo.

14.25

Ako si vec tako odlucio

Onda kreni

Ka plavetnilu

Praznih ruku

Teret-Sebe

Mnostvom koraka

U tlo utisni

I videces:

Tragovi ne ostaju

Samo onda

Kada prestanes

Da se okreces

Za sobom.