“ Onaj ko tezi neznanju, tone u veliku tamu.
Ko tezi znanju, tone u jos vecu tamu’’.
…
-Slatko !
-Raduj se!
-Igraj!
-Naljuti se!!
-Svecano…
Toliko o karakterizaciji I “ emotivnom bogatstvu “ jednog muzickog dela.
Ili :
- Sve se mora jako dobro osmisliti!(sa decidnim i ozbiljnim izrazom, ali bez ikakave konkretne informacije :Sta tacno i kako)?
- Ajde, misli malo ! (O cemu ?)
- Lepo.Vrlo muzikalno. (Sta je u muzici tacno- nemuzikalno ?)
I za kraj vrhunsko:
- Idemo, jos jednom ! (Mozemo i 10 puta, ali sta ce se desiti ??)
Tih par reci i recenica koje dopiru sa strane dok pratim na probama, oznacavaju momenat, kada se svaka zelja za kreativnoscu- brzinom svetlosti-preokrene u potpuno razocarenje.
Pogled koji tada nastaje, mesavina je: neverice, ocekivanja (ocigledno) nemoguceg , besa i na kraju definitivnog- razocarenja.
…ali nastavljam da sviram, dok izmedju nota, muzike I stavova u mojoj glavi bruji citav kosmos upitnosti:
Cutati ?Ignorisati ? Nastaviti ?Boriti se?Nametnuti se ?Biti diplomata?
Na kraju krajeva-ovo je samo posao od-do, sa odredjenom kolicinom novca nakon svakih mesec dana. Treba li ga osmisljavati ?Siromasiti ?Korigovati?
Ne razmisljaj. Sviraj!
I na kraju - kome je to uopste vazno- izvan ova cetiri zida?
Sviraj!Ne razmisljaj!
Mada, ako krenemo od toga da svako radi najbolje sto moze(da li je bas tako?)I onako kako je I sam ucen-dolazimo opet u mat poziciju , jer najbolje u datom vremenu , nije zatvorena kategorija, vec nesto sto iziskuje dalje stremljenje, pa bili mi makar I u potpunom mraku!
…
“Obim moći naše inteligencije, uvek se može definisati kao granica naših nemoći. Granica između kopna i vode pripada i zemlji i moru podjednako. Granica između spoznaje i tajne zajednička je. Ono do čega smo dospeli određuje i sve do čega nismo stigli.
Niža objektivna stvarnost mora biti savladana da bi ustupila mesto jednoj višoj – subjektivnoj.
Dodajem da je ova subjektivna stvarnost višeg reda isključivo u umetnosti”.
….
- Ivana?
- Mmm?
- Jesi li dobro? Delujes odsutno?
- Mislim da nikada nisam bila prisutnija.
- Opet filozofiras.Ajde, sviramo!!
….
Pa ti sad « kreiraj « do mile volje…
1 comment:
Pre neki dan dođe mi učenica u klasi NN iz jedne srednje MŠ. Hoće kod mene u klasu. Pitam je za Baha, kaže svira f mol iz 2. sveske. Svira mi ga potpuno ravno, bez ikakvog osećaja. Stopala drži uredno složena pored pedala. Klacka ti ona tako ceo Preludijum i ja je posle pitam zašto tako svira i da li joj se sviđa kako svira. Kaže mi da joj se ne sviđa to ništa ali da mora tako da svira. Pitam je da odsvira još jednom, s tim da ovog puta slobodno improvizuje, da bude emotivna i slobodna. Devojka odsvira ovog puta odlično, bez ikakve intervencije. Pitam je da li joj se sviđa, ona kaže da joj se sviđa.
Profesorka joj rekla da se "ne daje odmah na Bahu". Ono, kao na prvom sastanku, ne daš poljubac odmah, nije u redu, nema smisla. Svira iz redakcije onog Muđelinija. Za Fugu je čovek napisao "Burlesco"! Profesorka je još utvrdila da uzimati pedal na Baju nije stilski i da se to "ne sme činiti". Za svaki nagoveštaj emotivnosti urla na devojku i govori joj da je glupa i da ne razume ništa.
Koji put pomilim da nastavnici u školama zapravo samo smetaju. Bolje da ništa ne govore, da samo slušaju kako se deca razvijaju. Prirodno, onako kako muzika nalaže. :)
Poslušaj:
http://www.youtube.com/watch?v=KErIkx_Zkso
Post a Comment