Dva monologa, ne cine dijalog

-I sacuvaj mi molim te, teglu.

-Zasto da je cuvam ?!

-Trebace.

-Dobro, kupicemo kad zatreba.

-Zasto da kupujemo kad vec ima?

-Necu da cuvam tegle.

-Sta ti smeta , da je prosto operes , ostavis sa strane I zaboravis na nju?

-Zato sto , svaki put kad otvorim fioku, ugledacu gomilu tegli I podsetice me na apsurd cuvanja necega sto ne zelim.

-Ja cu ih odneti.

-Ne. Dajes mi nesto sto ne zelim, pod uslovima u koje ti verujes I koji su tebi logicni. Niti zelim teglu, niti zelim da je cuvam.

-Ma baci sve u pizdu materinu, kad si takav kreten!
….

Perem sudove.

Operem par tegli I jednim potezom :

Sve u djubre!

...

"U sva­kom se fa­na­ti­zmu može pro­naći po neka ra­zumna ali iz­o­pačena ide­ja, i u sva­kom ra­zum­nom podu­hva­tu Fa­na­ti­zam koji čeka svoj tre­nu­tak".