Tragovi

Dvadeset I neki decembar.Suton, -5 u Beogradu.

Tvoji tekstovi, na tek pronadjenom disku. Citam i vidim jednu siluetu pred svetloscu kompjutera, uz dim cigarete.Sebe na krevetu, sa casom vina , naslonjenu na ogledalo, obasjanu zutom svetloscu ulicnih svetiljki I mosta… uz zvuk tramvaja koji skrecu ka Kalemegdanu.

Mozda je bio decembar? Mozda, bas danasnji dan??

……

Sunce I dalje zalazi na toj strani, tramvaji I dalje prolaze ..

“...i Sve je kao sto je bilo, I kao sto biti nece”.

.....

Malo mi se steglo grlo.

Istok-Zapad

Odrzis pet casova u jednom danu,

na pet razlicitih strana grada.

Napolju- topao, suncan, oktobarski dan

koji svakim svojim prizorom mami…

Angazujes se,

preneses energiju,

dobijes 10%, za uzvrat,

I 80 evra.

Napolju - I dalje predivan suncan,oktobarski dan…

Vratis se u ponoc,

otupeo,

sa parama u dzepu.

Ali dan je prosao.

Nepozvani

Ne zelim da pisem o tebi,

Ni tebi,

Niti o onom

Sto

Cinis

Za mene,

Ne cineci

Nista.

O:

"Sjaju" tvojih ociju,

Lepoti

"Misli,

Pokreta…"

I Svim

Pojedinostima,

Kojima

sebi

I

Drugima,

Nastojimo da

Objasnimo

Nesto-

Toliko je vec pisano…

Umesto toga

Setnja,

Na suprotnu

Stranu.

……………….

Za primaoca

Je potreban

neko

Ko

Vec iscekuje,

Sve te reci,

Sadrzane

U jednom

Gestu.

……

Sta je umetnost?

To su sva ona posezanja

Za vazduhom,

Kada nismo dobili

Neciji

Dah

Uz prvi sneg..

- Zasto uopste moramo da se odlucujemo I biramo?

- E, stvarno ne znam koliko cemo jedno drugom biti od koristi, posto smo oboje Vage! Menjaj temu!

I sa jos vise poleta:

-Vidis , ja sam sad u vezi u kojoj sam srecan:duhovno, dusevno, telesno, ali pojavio se neko, iznenada, I moje misli su preusmerene.Moja masta, fantazija, inspiracija hrli ka tom nekome.

-Pa?To je divno osecanje.

-Divno?Ali sta da radim kad moram da ga krijem I precutkujem, jer ne zelim da ugrozim I poremetim ono sto vec imam.

-Zasto ne budes iskren?

-I da izgubim ono sto imam I sto me velikim delom ispunjava?

-Mozda neces izgubiti.

-"Mozda"-to bas obecava!

-Uvek mozes da lazes.Jel to "obecava"?

-Obecava!!

-Prznaj, prija ti taj adrenalin neodlucnosti!

-Ali ja to nisam ni hteo , ni planirao.

-Znam, znam..prosto-desilo se!

-Ne zajebavaj!Ozbiljan sam I stvarno sam u problemu.Ili pomazi, ili…

-Znaci:ti bi da budes taj "izabran", I da jos na sve to imas mogucnost "slobodnog izbora"?

-Da!

-Jel bi dozvolio I drugom istu toliku "slobodu"?

-Hm..

-Hm?Naravno da ne bi, jer preko puta sebe imas osobu koja je od svih bivsih , sadasnjih, potencijalnih "izabrala" bas tebe I nema potrebu , niti taj prazan prostor za misao o jos nekome.Eto, I to se prosto "desilo" I desava se.Tebi nesto ocigledno nedostaje.Pa, trazi, dopunjavaj..ali budi fer.

….I uostalom, gde mene nadje da pitas o svemu tome?!?

……..

-Da stvarno, kad bolje razmislim:sad mi je jos gore!

Vladimir, koji je sve vreme sedeo na podu i predano uvlacio pertle u svu obucu, koju je ikad u zivotu imao, podize ozaren pogled ka nama :

-I , koje da izaberem? Zute ili crvene?

Pedagogija

"Nadahnuce je raspolozenje duse za najzivlje primanje utisaka I njihovo shvatanje".

...........

-Ne, necu te primiti u klasu.

-?-

-Postoji samo jedan razlog za to.

-Da?

-Izbezumljuje me tvoja nezainteresovanost I neinicijativa.

…..

Tako je izgledao razgovor sa mojim -tada jos nesudjenim- profesorom , nakon upisa na FMU , daleke 97' godine.

Za razliku od svega , o cemu (ni)sam tih godina razmisljala, cemu (ni)sam tezila, I sa kakvim odnosom sam pristupala-ovaj razgovor je ostavio cudan trag, cije su posledice izbile tek nekoliko godina kasnije.

U vremenu kada su mi bile upucene , te reci, nisu izazivale nikakvu reakciju u meni.

Osecala sam, vise intuitivno, da mnogo toga fali, da moj pristup moze biti drugaciji, ali nije mi bilo jasno kako, da mi nesto, odjednom postane "znacajno I vazno", toliko, da ja kroz svoje interesovanje I ljubav- mogu da "zarazim" I drugoga?

Dalji tok, nije bitan, ali ta prelomna tacka-jeste.

Desetak godina kasnije:

-Cekaj.Cujes li da je to u molu?

-Hm…a da!

…..

-Kakav je karakter ovog stava? ("Dati nekoj stvari naziv –pocetak je njenog poznavanja").

-Pa…ne znam, bas.Moram da razmislim.

……

-Sve je u istoj dinamici.Moze li makar malo vise angazovanosti I razlike u zvuku?

-Ma, spava mi se.Rano je!

.....

Susrecuci se u skoli, sa decom svakakvih sposobnosti I uzrasta, sve mogu da razumem, opravdam , uvazim, osim jedne stvari:

Gde je tu zelja, ljubav, osetljivost I "ulaz" u muziku?!??

"Zar nije zalosno da ogroman trud , znanje I muke daju sicusan rezultat?Vecita imperativna teznja coveka da uzme prirodu u svoje ruke, I u ovom slucaju – u nasem skromnom radu-igra ogromnu ulogu.Sva ta donkihotska uzletanja I padanja na kraju krajeva dovode do optimisticne formule:talente nije moguce stvarati, ali moze da se stvara KULTURA , tj. temelji na kojima RASTU talenti".

Uostalom:

Jebes sve ovo!Ja sam korepetitor, a moje je da "pratim"... pa gde me odvuku.

Estetika

- A da prebacim ovu sliku?-

U sebi:

Nema potrebe, zaista ; sve jedno je; "sta je to naspram kosmosa?"; treba da raspakujes stvari I skines jaknu, tek si usla …

Naglas:

-Da, bolje ce biti!-

Realnost I:

Kacim I vidim da je esker na ivici da ispadne iz zida.U tom slucaju: ogromna slika, pa jos tudja, pasce iza kreveta I razbice se.

Realnost II:

- Ma nece!-

Realnost III:

Naravno da hoce.PAFFFF!Slika pada, staklo u milijardu delova, opet iza kreveta.

Realnost IV:

Otvorena usta, I pogled ka zidu.Istovremeni prolazak kroz glavu, svih predvidjenih desvanja.

Realnost V:

Pomeraj krevet, sakupljaj delove rama , svo staklo.

………….

Cena, svih ovih "realnosti" je tacno:1 500 dinara.

Duel

-Otkud ti?

Stoji na vratima i posmatra me.

-Mogu li?

Neprijatno mi je. Nikad se nismo videli mimo dogovora.Posebno ne ovde.Naslonivsi glavu na zid, prelazi prstom po ramu slike.

-Voda. I nebo.Na svim tvojim fotografijama.

-Ocigledno.Sta?Nedostaju li zemlja I vatra?

Nema reakcije.

….

-Caj?

…..

-Jel ti vec neprijatno?(osmeh)

-Necu da odgovorim, na vec ocigledan odgovor.

……

-Znas zasto sam ovde?

-Mogu da nagadjam, ali u principu-ne.(Kako da odgovorim?Zasto moram da kazem I imenujem?)

Zlocest osmeh I uporan pogled.

-Stvarno ne znas?

-Ne znam.

Prilazi, obilazi me I seda na krevet, preko puta.

-Ako pogodis-reci cu ti.

-Ako ne pogodim-opet ces mi reci.

-Ne, samo cu ustati I otici.(osmehuje se, trijumfalno).

….

-Sta ako odbijem da ucestvujem?

-Neces.

Agresija polako raste.

- E, mani me ovih sranja!!

- Hoces da idem?

- Hocu da prestanes.

- Hoces da idem?

- Idi!

Smeje se.

- Nikad se neces promeniti.Mogla si da dobijes ono sto zelis, znas to?

- Na ovaj nacin?Ne.

- Bitan je ishod –ne nacin.

- Bitan je I nacin.

-Ne volis "moj" nacin?

-Ne.

-Meni je tvoj-zabavan I beskrajno predvidiv.

Ustaje. Staje pred mene. Primice se.Ljubi u obraz, I sa dugom zadrskom I pogledom uprtim u moje usne:

- Laku noc.

- Izlazi!

Mogu, ali ne zelim

-Jel mozes da pratis jos dva djaka, koji mi dolaze samo subotom?Njihov korepetitor nije tada u smeni, a meni trebas na bukvalno 15 minuta?

-Mogu.(to je preko fonda, nije po dogovoru, nisam u obavezi).
..........

-Ivana, mozemo li da se nadjemo preko raspusta, kad ti odgovara, da prosviramo sa dvoje djaka program za audiciju. Znas, 15.novembar je vrlo blizu!

-Mogu.(Slobodan dan.Raspust. Nisam u obavezi).

..........

-Sta radis sutra?

-Imam priv.cas, probu mjuzikla i ponovo priv.cas.

-Trebali bi da idemo u Suboticu da sviramo nesto. Sad su mi javili.Decko koji je trebao da svira, otkazao je, pa nemaju drugu tacku.

-Ne mogu.Imam plan i obecala sam ljudima.

-Da...bas nezgodno. A lepo bi se proveli!

-Ne sumnjam.

-Pa jel bas ne mozes?

-Ne mogu. (Neradan dan.Isplaniran dan.Nije mi obaveza).

........

-Gde je moj USB?

-A ostao je kod Milosa, morao sam da mu odnesem neku muziku.

-Pa to je bilo pre pet dana, nisi me ni pitao.

-A jebi ga, trazicu mu da donese.

............

-Ivanice, dolazim na par dana u Beograd, ali bicu kod sestre.

Nakon pet dana.

-Ubi me ovaj krevet.Jel mogu da spavam kod vas dva dana?

-Mozes.

...........

-Jel mogu da uzmem tvoj foto-aparat?

Nakon mesec dana:

-E , ne znam sta se desilo , ali ovaj deo za baterije vise ne moze da se zatvori?

-Zanimljivo...(aparat se od tada prazni nakon 15 minuta upotrebe).

.........

-Pravimo zurku!

-Necu. Pravila sam ih vec pet ovde.

-Nista ti ne brini , to je NASA zurka i NASA odgovornost.

-Ne zelim.

-Evo spiska, bice oko 150 ljudi!Jeee, gde ce svi da stanu?
......

-Jel mozes da sakupis ves, posto pada kisa.

- A pada kisa...?
.........

- Jel mozes da otvoris postu i uzmes racune , nekad?

- Postu?

.........

-Jel mozete da ponesete djubre kad krenete?

-Mozemo, naravno.

(Kutija od pice, tona flasa,pikavaca...sve slozeno u kesi ispred vrata , koju treba samo podici.Ujutru: kesa, i dalje ispred vrata).


"Jel imas nesto za pice?
Jel mozes da mi snimis tu muziku?
Jel imas nesto za jelo?
Jel mogu malo da chatujem?
Jel mogu da uzmem bicikl?
Jel mogu da pozajmim kameru?"

" Moze, moze, moze, moze...."

Ja vecinu toga NE ZELIM, ali MOGU.

Polovicno, u odnosu na: ZELIM i MOGU (sirom otvoreno, sve!)i NE ZELIM i NE MOGU( zatvaranje, makar necega.).

Ali za svakodneni zivot:

MOGU, ali NE ZELIM,

Potpuno je lekovito.