Pedagogija

"Nadahnuce je raspolozenje duse za najzivlje primanje utisaka I njihovo shvatanje".

...........

-Ne, necu te primiti u klasu.

-?-

-Postoji samo jedan razlog za to.

-Da?

-Izbezumljuje me tvoja nezainteresovanost I neinicijativa.

…..

Tako je izgledao razgovor sa mojim -tada jos nesudjenim- profesorom , nakon upisa na FMU , daleke 97' godine.

Za razliku od svega , o cemu (ni)sam tih godina razmisljala, cemu (ni)sam tezila, I sa kakvim odnosom sam pristupala-ovaj razgovor je ostavio cudan trag, cije su posledice izbile tek nekoliko godina kasnije.

U vremenu kada su mi bile upucene , te reci, nisu izazivale nikakvu reakciju u meni.

Osecala sam, vise intuitivno, da mnogo toga fali, da moj pristup moze biti drugaciji, ali nije mi bilo jasno kako, da mi nesto, odjednom postane "znacajno I vazno", toliko, da ja kroz svoje interesovanje I ljubav- mogu da "zarazim" I drugoga?

Dalji tok, nije bitan, ali ta prelomna tacka-jeste.

Desetak godina kasnije:

-Cekaj.Cujes li da je to u molu?

-Hm…a da!

…..

-Kakav je karakter ovog stava? ("Dati nekoj stvari naziv –pocetak je njenog poznavanja").

-Pa…ne znam, bas.Moram da razmislim.

……

-Sve je u istoj dinamici.Moze li makar malo vise angazovanosti I razlike u zvuku?

-Ma, spava mi se.Rano je!

.....

Susrecuci se u skoli, sa decom svakakvih sposobnosti I uzrasta, sve mogu da razumem, opravdam , uvazim, osim jedne stvari:

Gde je tu zelja, ljubav, osetljivost I "ulaz" u muziku?!??

"Zar nije zalosno da ogroman trud , znanje I muke daju sicusan rezultat?Vecita imperativna teznja coveka da uzme prirodu u svoje ruke, I u ovom slucaju – u nasem skromnom radu-igra ogromnu ulogu.Sva ta donkihotska uzletanja I padanja na kraju krajeva dovode do optimisticne formule:talente nije moguce stvarati, ali moze da se stvara KULTURA , tj. temelji na kojima RASTU talenti".

Uostalom:

Jebes sve ovo!Ja sam korepetitor, a moje je da "pratim"... pa gde me odvuku.