Duel

-Otkud ti?

Stoji na vratima i posmatra me.

-Mogu li?

Neprijatno mi je. Nikad se nismo videli mimo dogovora.Posebno ne ovde.Naslonivsi glavu na zid, prelazi prstom po ramu slike.

-Voda. I nebo.Na svim tvojim fotografijama.

-Ocigledno.Sta?Nedostaju li zemlja I vatra?

Nema reakcije.

….

-Caj?

…..

-Jel ti vec neprijatno?(osmeh)

-Necu da odgovorim, na vec ocigledan odgovor.

……

-Znas zasto sam ovde?

-Mogu da nagadjam, ali u principu-ne.(Kako da odgovorim?Zasto moram da kazem I imenujem?)

Zlocest osmeh I uporan pogled.

-Stvarno ne znas?

-Ne znam.

Prilazi, obilazi me I seda na krevet, preko puta.

-Ako pogodis-reci cu ti.

-Ako ne pogodim-opet ces mi reci.

-Ne, samo cu ustati I otici.(osmehuje se, trijumfalno).

….

-Sta ako odbijem da ucestvujem?

-Neces.

Agresija polako raste.

- E, mani me ovih sranja!!

- Hoces da idem?

- Hocu da prestanes.

- Hoces da idem?

- Idi!

Smeje se.

- Nikad se neces promeniti.Mogla si da dobijes ono sto zelis, znas to?

- Na ovaj nacin?Ne.

- Bitan je ishod –ne nacin.

- Bitan je I nacin.

-Ne volis "moj" nacin?

-Ne.

-Meni je tvoj-zabavan I beskrajno predvidiv.

Ustaje. Staje pred mene. Primice se.Ljubi u obraz, I sa dugom zadrskom I pogledom uprtim u moje usne:

- Laku noc.

- Izlazi!