Cudno je kako prostor I vreme, menjaju svoju "unutrasnjost", u skladu sa onim sto smo u njih smestili.Pocevsi od stvari, misli, ljudi, maste, desavanja, secanja, muzike.
Mislim da bi istinski ispunjen, bio onaj covek- koji bi bio u stanju da svaki prostor I trenutak, sto slojevitije preoblikuje I iskreira.(u dusevnom i duhovnom smislu).
Ulazak u prazan stan.Samo svetlost I tisina.
Napolju kisa.(u prvom planu, uz pomisao:dokle vise?)
Juce-dan prepun tudjeg prisustva, neznosti, dijaloga, strasti.
Napolju kisa.(koja tako prija..)
Prekjuce-ljudi, posao, muzika, kreativnost, smeh.
Napolju kisa.(koju cak ni ne registrujem!)
Isti prostor I vreme.
Tisina je strasna, samo kada je registrujemo kao prazninu I odsustvo.Prisustvo(ulaganje, trud, paznja) je vec- zvuk I ritam.
Zvuk je – nase prisustvo u prostoru, a ritam- u vremenu.
Ozvuciti I pokrenuti.Eto zadatka , za vecnost.
0 коментара:
Post a Comment