Mozda su snovi i najbolja veza sa realnoscu? Potisnutom.Neuocenom.Prekrivenom mesecima, danima, slojevima - odluka, koraka, odsustvovanja…
Negde pred svitanje,jedan lik I reci koje cujem, osecam, ali ne mogu da zapamtim.
Budim se, sa ceznjom da ih doslusam, ali belicasta svetlost vec ispunjava sobu.
Samo golub koji koraca duz prozora.
1 коментара:
Skoro sam razmišljao na temu alternativnih opažajnih platformi.
Snovi su za mene negativ, odjek, paralelni tok - bez obzira da li se radi o pukom pražnjenju akumuliranih dnevnih opažaja ili o nečem značajno dubljem. Mi na određen način živimo i sopstvene snove, to je život koji u suštini ne poznaje realne okolonosti pa opet donekle ima uticaja na njih. Taj i takav život je udaljen od vremenske i prostorne ravni. Za čoveka je vremenska i prostorna datost tek okvir za zadovoljavanje fizioloških potreba. Čitav jedan svet međutim, ostaje skriven duboko u tami podsvesnog i tek delimično naslućenog. U njega se sa lakćom smeštaju okolnosti, događaji, ljudi; mesta i čitavi gradovi se tiskaju u duši da osvetle nepoznate hemisfere, delove života koji se gube u magnovenju kroz sekunde koje protiču. Može li se svirati bez sanjanja? Može li se pisati, voleti, slikati bez sanjanja?
I još ovo: osim snova, tu su i uspomene. "Čovek ne živi život koji ga okružuje već život kojeg se seća." Prozrak uspomena je za mene unekoliko važniji od stvarnih okolnosti, to je isečak nebeskog plavetnila koji se nazire kroz grane i lišće te velike životne krošnje. To je još jedan negativ koji našem postojanju daje smisao. Život koji živimo je skled tajnih okolnosti, skrivenih značenja i različitih sećanja iz dubine jedne druge ravni.
Razume se, drvo nije isto kada ga vidiš na sivoj i crvenoj podlozi. Događaj iza drveta je važniji od drveta sâmog. Uvek sam fantazirao o mogućnosti da percepiram negativ jedne likovne, pa čak i muzičke kompozicije. O tome smo, čini mi se pričali. Umesto zvuka čuti sve pauze! U njima se događa zvuk - pauze i tišina drže muziku. Naš život je odjek zbira tajnih opažaja. Kao kod autističnih ljudi. Mi smo poput savant-idiota kojima je desna hemisfera mozga aktivnija od leve.
“Zemljom hodim, nebo me drži”.
Negativ naše stvarnosti je stvarniji od životnih pozitiva.
Post a Comment