Sudija

- Vi ste krivi za to , to , to i to...

- Da, ali to je vasa perspektiva.

- Izvinite, postoji zakon.

- A on je?

-Sacinjen, da bi postojale izvesne granice i da bi nam olaksao zivot.

-Mozda on nije vrhunac.

-Nema mozda-tako je.

-Recite mi: Kad prelazite ulicu i upaljeno je crveno, vi cete cekati zeleno?

-Naravno.

-Cak i ako je sve prazno?

-Naravno.

-Vi ste jedan vrlo moralan covek.

-Duznost je iznad, licnog.

-Zar?

-Apsolutno.

- A gde ste tu Vi?

-Ne razumem pitanje.

-Slobodna procena, subjektivnost, individua?

-Zna se gde i kada to moze.

-Kada?

-Kada je u skladu sa opstedogovorenim i prihvacenim.

-Nikad ne sumnjate, ne dovodite u pitanje " Opsta mesta"?

-Naravno da ne.

-I dobro vam je.

-Sasvim.

- E pa meni nije.

-To je vase misljenje i osecanje i mene ono ne zanima.

-Naravno.Sve za "vrstu i nista za pojedinca"?

- Krivi ste.

- To je vasa tacka gledista.

- Ni najmanje. To nema veze sa mnom.

-Razumem.

-Ovo nema veze ni sa vama , ni sa mnom.

-A ipak sudite.

-Da, to mi je posao.

Sudija..

Ko moze da sudi?

Covek- coveku, sigurno ne.

Pa ipak-tako je.