Oblikovanje

- I sta ti se najvise dopada na meni?

- Pogled.

- Sta? Kao, izraz lica, ociju..?

- Ne, bas pogled.

- Ne razumem.

- Da objasnim?

- Kako hoces.

Nacin na koji neko gleda, otkriva kretanje njegovih misli i zelja. Nas emocije " vajaju" kao sto talasi obikuju obalu, stenje, kamencice.Covek neprekidno oblikuje sebe, a da toga nije ni svestan.
Gledam te, kao-delo.Ako necim nisam zadovoljna, probacu da "doslikam, doradim". Neces mi valjda zameriti? :-)

-Naravno da hocu! Narcisu jedan ! Zasto imas potrebu da me menjas?

-Ne radi se tu o nezadovoljstvu, vec o stremljenju.Ima li vetar neku nameru , kada raznosi lisce? Ima li Sunce nameru, kada neumorno przi? Ima li kisa nameru, kada udara o grane?

-Kakve to veze ima?

-Ima.To je zakon akcije i reakcije, koji postoji svuda oko nas , pa samim tim i u nama. Stvari menjaju formu-zato sto je ona podlozna promeni, ali ono sto te odredjuje je-negde duboko unutra i ostaje uvek isto. Da li me razumes?

-Na neki nacin...ali ljudi ne bi trebalo da preuzimaju ulogu "stvaraoca" u odnosu sa drugim ljudima, jer su i sami nesavrseni.

-Naravno. Ali paradoks je u tome , da mi bas to i daje pravo. Daje ga i tebi. Nemoj prevideti da u svemu tome covek ima mnogo vecu slobodu izbora, nego sto mu se to na prvi pogled cini. Izaberi-kome ces dozvoliti da te "doslikava". Malo li je ljudi, okolnosti, zemalja, prostora, muzike, knjiga...?
"U ljubavi je onaj preko puta nas uvek ogledalo. Ono sto je vazno jeste da taj neko bude iskusan vodic, da ne bi zavrsili unakazeni".Sta ako nas vode pogresni ljudi?

- Pa i tu se nesto nauci.

- Naravno. Uvek.

- Pa sta sad? Sve je dobro, ali postoji "bolje dobro"? :-)

- Nema dobrog i loseg. Samo postoje nacini kretanja kroz njih.Nadji svoj najprirodniji "nacin" kretanja. Eto to je "bolje dobro".

- Mnogo seres!

-Takav mi "nacin".Nadji nesto "bliskije"

- ...Ali i svidjas mi se bas zbog toga.

- Paradoksima nikad kraja...Nesto kao:" Tvoja prednost je upravo u tvojim manama"?

- Da, to si lepo rekla..

- Shvati:

Zbog njih- MI i opstajemo.

Evo jedne lepe price:

Postojao je u Kjotou hram , cuven zbog svog vrta.Odrzavao ga je jedan svestenik, koji je gajio veliku ljubav prema vrtovima . Pored tog hrama , postojao je I jedan manji u kome je ziveo jedan zen ucitelj.Svestenik je o njemu brinuo, jer je ucitelj bio vrlo star.

Jednom je svestenik trebalo da primi goste I citavo jutro, bio je zauzet sredjivanjem vrta. Pokupio je sve opalo lisce I uklonio ga.Poprskao je vodom mahovinu, cak ju je tu I tamo ocesljao, stavio malo lisca na odgovarajuca mesta.

Kada je na kraju pogledao, bio je vrlo zadovoljan.

Stari ucitelj ga je sve vreme posmatrao, naslonjen na ogradu koja je delila dva hrama.

-"Zar nije lepo?""Zar ne mislite da je vrt sada upravo onakav kakav bi trebalo da bude?"

Ucitelj klimnu glavom.

-"Da, tvoj vrt je divan;ali nesto nedostaje; ako me pustis na trenutak, pokazacu ti- sta."

Svestenik je malo oklevao, ali naravno nije mogao da odbije.

Starac lagano ode do drveta koje je raslo usred skladno rasporedjene kompozicije.Bese jesen I lisce je venulo.On pridje drvetu, malo ga protrese I vrt bese ponovo pun lisca.

- "To mu fail". "Sad me mozes vratiti nazad".